pukni zoro история песни

02.02.202423.06.2023 admin 0 Комментариев

Pukni zoro история песни

Да ли чујеш мила
Мога коња кас
Да ли чујеш са планина
Зове те мој глас

Показать полностью.
Засвираше трубе
Заврши се бој
Звона звоне, зора свиће
Враћам се роде мој

Ај па, пукни зоро
Стару мајку пробуди
Па да види ко јој долази

Ај па, пукни зоро
Моју драгу да љубим
Беле груди да јој загрлим

Кад тамо далеко
Видим оџак сив
Стару шљиву, родну њиву
Враћам се кући жив

А најбољих нема
Однео их бој
Чувала ме слика твоја
Враћам се роде мој

Ај па, пукни зоро
Стару мајку пробуди
Па да види ко јој долази

Ај па, пукни зоро
Моју драгу да љубим
Беле груди да јој загрлим

* * *
Милая, ты слышишь
Верный голос мой?
Слышишь, издалёка
Конь несёт домой?
Показать полностью.

Заиграли трубы,
Завершился бой.
Я вернусь с победой
Снова в край родной.

Ночь уйдёт с рассветом.
Возгорись, заря!
Пусть увидит мама,
Что ждала не зря.

Я вернусь к любимой
И прижмусь к груди,
Но сперва увижу
Дом наш впереди,

Липы и берёзы,
Пашню за селом –
Станет в одночасье
На душе тепло.

Лучшие погибли –
Пережил их бой…
Ты меня хранила,
Милый образ твой.

Ночь уйдёт с рассветом.
Возгорись, заря!
Пусть увидит мама,
Что ждала не зря.

Я вернусь к любимой
И прижмусь к груди,
Но сперва увижу
Дом наш впереди.

Источник

Pukni zoro (Транслитерация)

Pukni zoro

ПУКНИ,ЗОРО!

. «СРБИЈСКА(Српска-не СРБ_СКА!) ПРИЧА(€-страда-нија). Спаси+Бог,Пут из смрти у Живот,Истина!
———————————————————————
. +НАСЛЕЂЕ+. +Милан Ракић+. Благослови Господе,
«Род(народ и «берићет») наш» и очувај Своје светосавско наслеђе послушања,Свете мајке-Цркве!
———————————————————————
Ја осећам данас,да у мени тече;
Крв предака мојих,јуначких и грубих.
И разумем ДОБРО,у то мутно вече,
Зашто(Због чега),бројне игре у детињству љубих.

И презирем тугу,заборављам бољу,
Јер у мени тече,крв предака моји’.
Мученика старих и јунака,који;
Умираху ћутке,на страшноме(не страсноме-«са-латиницом») кољу.

И сад,ако плачем,кад се месец крене;
С’ ореолом модрим,низ небесне путе.
Ил’,кад старе шуме,чаробне сирене;
Једно тужно вече,злокобно заћуте.

Ја осећам,ипак,испод свежих грана;
И калема нових,да,ко некад јака.
У корену старом,струји снажна храна;
Неисцрпна крепост,старинских јунака.

Све ишчезне(не «исчезне») тада.Заборављам бољу,
А преда ме’,стају редом,преци моји.
Мученици стари и јунаци,који;
Умираху ћутке,на страшноме кољу.
———————————————————. К+Рај.
. Алилуја=Хвалите Господа,Који Јесте и биће=Aмин!

Источник

Da li čujes mila
moga konja kas,
da li čujes sa planina
zove te moj glas.

Zasviraše trube
završi se boj,
zvona zvone, zora sviće
vraćam se rode moj.

Aj pa, pukni zoro
staru majku probudi,
pa da vidi
ko joj dolazi.

Aj pa, pukni zoro
moju dragu da ljubim,
bele grudi
da joj zagrlim.

Kad tamo daleko
vidim odžak siv,
staru šljivu, rodnu njivu
vracam se kući živ.

A najboljih nema
odneo ih boj,
čuvala me slika tvoja
vraćam se rode moj.

Aj pa, pukni zoro
staru majku probudi,
pa da vidi
ko joj dolazi.

Aj pa, pukni zoro
moju dragu da ljubim,
bele grudi
da joj zagrlim.

Заиграли трубы,
закончилась битва,
колокола звонят, рассвет наступает,
я возвращаюсь, родные мои.

Ай да, займись заря,
старую мамку разбуди,
чтобы он увидела
кто к ней едет.

Ай да, займись заря,
чтобы мою дорогую мне поцеловать,
её белую грудь
чтобы мне обнять.

Вот там вдали
я вижу серую дымовую трубу,
старую сливу, родную ниву,
я возвращаюсь домой живым.

А лучших из нас нет (в живых),
их отняла битва.
А меня хранила твоя карточка,
я возвращаюсь, родные мои.